Kladovo, Donji Milanovac, 15.jul 2026.godine-
Vest da je na Dunavu kod Donjeg Milanovca ulovljen som težak čak 113,5 kilograma i dugačak 262 centimetra obišla je Srbiju i region. Ipak, iza ovog podviga krije se mnogo više od rekordnog ulova – decenije iskustva, veliko poštovanje prema reci i filozofija sportskog ribolova u kojoj najveći trofej nije fotografija, već trenutak kada se kapitalna riba vrati u svoje prirodno stanište.
Sa Milanom Panićem razgovarali smo o nezaboravnoj borbi sa “ribom nad ribama”, Đerdapu, ribolovu i budućnosti Dunava.
Kladovske vesti: Milane, čestitamo na impresivnom ulovu. Vratimo se na sam početak – kako je izgledao trenutak kada ste shvatili da se na udici nalazi nešto zaista ogromno?
Milan Panić: Hvala vam. Sve je zapravo počelo 16. juna, na moj rođendan i prvog dana nakon završetka lovostaja na soma. Izašao sam na Dunav sa prijateljem iz Beograda, ne sluteći da će to biti početak jedne neverovatne serije ulova. Tog dana sam oborio svoj lični rekord na Dunavu – som od 244 centimetra i 90 kilograma, ulovljen na “glavinjaru” koju je još moj pokojni otac pravio pod nazivom “Cat Fighter”. To je varalica koju koristim godinama, još od odlaska u Španiju.
Posle toga usledili su novi kapitalci – jedan od oko 70 kilograma, zatim som od oko 60 kilograma i potom još jedan od 91 kilogram i 246 centimetara. Kada pomislite da nema dalje, Dunav vas iznenadi.
Drugog jula, pred samu zoru, zakačili smo ribu koja nam je u početku delovala kao i svaka druga velika riba. Tek posle petnaestak minuta borbe shvatili smo da imamo nešto mnogo ozbiljnije.
Kladovske vesti: Borba sa somom trajala je oko pola sata. Šta Vam je u tim trenucima prolazilo kroz glavu?
Milan Panić: Prvo sam štap prepustio prijatelju Jovanu Dimitrijeviću da i on oseti tu snagu, dok sam ja upravljao čamcem. Kod ovakvih riba vi ne diktirate pravila – pratite gde ona ide. Posle petnaestak minuta bilo je jasno da se borimo sa pravim divom, pa sam preuzeo štap jer takvu ribu morate da zaustavite, ali istovremeno morate potpuno da verujete svom priboru.
Kada se prvi put pojavila na površini, bio sam uveren da ima oko stotinu kilograma. Nisam ni pomislio da će vaga pokazati 113,5 kilograma i da je duga čak 262 centimetra.
Kada smo je konačno ubacili u čamac, nastala je prava erupcija oduševljenja. Tek tada mi je kroz glavu prošlo: “Šta bi bilo da se otkačila?” Na španskom Ebru sam ulovio mnogo somova između 90 i 100 kilograma, ali na Dunavu nikada nisam imao većeg od šezdesetak. Zato je ovaj ulov za mene nešto posebno.
Kladovske vesti: Som od 113,5 kilograma svakako je ulov života. Gde se nalazi među Vašim najvećim ribolovačkim uspesima?
Milan Panić: Ovo je bez dileme najveća i najvrednija riba moje karijere. Na reci Ebro imao sam soma od 258 centimetara i 102 kilograma, ali ovaj dunavski primerak nadmašio je sve – i po težini i po dužini. Zato ga s pravom nazivam ribom života.
Kladovske vesti: Nakon fotografisanja vratili ste ga u Dunav. Zašto?
Milan Panić: O tome nisam mnogo razmišljao. Godinama sam na Ebru posmatrao mrest soma, snimao ga podvodnim kamerama i naučio koliko su veliki primerci važni za budućnost vrste. Mnogi misle da su stare ribe završile svoju ulogu, ali upravo su one najvrednije u reprodukciji.
Po mojoj proceni, ovaj som, iako ogroman, nema više od četrdesetak godina i nalazi se u odličnoj kondiciji. Dunavu su potrebni upravo takvi geni. Na trenutak sam pomislio da ga prepariram, ali sam vrlo brzo odustao. Kada sam već vratio sve prethodne kapitalce, bilo je prirodno da vratim i ovog.
Danas taj gigant i dalje pliva dubinama Đerdapa, a meni je to mnogo draže nego da stoji na nečijem zidu.
Kladovske vesti: Godinama pecate na Dunavu kod Donjeg Milanovca. Šta ovaj deo reke čini posebnim?
Milan Panić: Ja sam poreklom iz Donjeg Milanovca. Moj otac je iz starog Milanovca, upravo sa mesta čiji su temelji danas pod vodom, a od bake i dede nasledio sam kuću u kojoj danas često provodim više vremena nego u Nišu, gde živim.
Đerdap je, po mom mišljenju, najlepši i najatraktivniji deo Dunava. To nije samo reka, već jedan poseban svet. Ovde ima neverovatnih pejzaža, ogromnog ribljeg fonda i izuzetnog potencijala za razvoj ribolovnog turizma. Upravo zato i radim kao ribolovni vodič na ovom delu Dunava, sve do Kladova.
Prema ovoj reci čovek mora da ima poštovanje, divljenje i pomalo strah. Dunav uvek pokaže koliko smo mali pred prirodom.
Kladovske vesti: Šta biste poručili mladim ribolovcima?
Milan Panić: Najvažnije je da nauče da poštuju prirodu. Mi od nje treba da uzmemo samo ono što nam je potrebno, a sve ostalo da joj vratimo.
Svaku veliku maticu smuđa ili soma trebalo bi vratiti u vodu zbog budućih generacija riba i budućih generacija ribolovaca. To je jedini put da i naša deca jednog dana dožive ovakve trenutke.
Kladovske vesti: Kladovo i Donji Milanovac poslednjih godina privlače sve više ljubitelja sportskog ribolova. Može li ribolovni turizam biti razvojna šansa ovog kraja?
Milan Panić: Apsolutno. Istočna Srbija ima prirodno bogatstvo koje mnogi još nisu dovoljno upoznali. Đerdap je jedan od najlepših delova Dunava u Evropi i poseduje ogroman potencijal za ribolovni, ali i ukupni turistički razvoj.
Imamo reku, prirodu, istoriju i gostoprimstvo. Potrebno je samo da to sačuvamo i pametno predstavimo ljudima. Uveren sam da će sve više ribolovaca iz Srbije i inostranstva dolaziti upravo ovde.
Kladovske vesti: Posle ovakvog podviga, postoji li novi san?
Milan Panić: Iskreno, ribolovac uvek sanja sledeću ribu. Taj moj fanatizam me stalno tera da pomeram granice. Imao sam smuđeve do 12 kilograma, sada i soma života. Voleo bih da jednog dana pomerim granicu i kada je smuđ u pitanju.
Godine su ispred mene, Dunav je tu, čamac je tu, štap je u ruci… videćemo šta će doneti naredni izlazak na vodu.
Do tada – bistro svima.