Kladovo, 24.avgust 2025.godine
Poljoprivreda je vekovima bila okosnica ekonomije Kladova. Plodna zemljišta uz Dunav i u dolinama manjih pritoka davala su obilje povrtarskih i žitnih kultura, a povrtarstvo (paradajz, paprika, krastavac) bilo je prepoznatljiv znak ovog kraja. Međutim, klimatske promene postepeno ugrožavaju ovu tradiciju.
Najkritičniji period je od juna do septembra, kada su padavine retke, a temperature visoke. U tom periodu dolazi do ubrzanog isušivanja zemljišta (evapotranspiracija), što smanjuje prinose i kvalitet plodova. Posebno su pogođeni usevi koji se ne navodnjavaju, a upravo njih ima najviše — svega oko 5% obradivih površina u kladovskom kraju ima funkcionalan sistem za navodnjavanje, iako bi tehnički bilo moguće navodnjavati i skoro dvostruko više.
Problemi se dodatno pogoršavaju smanjenjem proticaja Dunava i manjih pritoka, kao i padom nivoa podzemnih voda. To dovodi do neizvesnosti u planiranju setve i povećava troškove proizvodnje, jer je sve više neophodno ulagati u tehnologije koje zadržavaju vlagu ili omogućavaju precizno zalivanje.
Suše ne pogađaju samo ekonomiju — one utiču i na društveni život. Gubitak prinosa znači manji prihod za domaćinstva, a to može podstaći migracije stanovništva ka većim gradovima. Lokalna zajednica tako gubi i radnu snagu i tradicionalno znanje o obradi zemljišta.
Istočna Srbija i Kladovo – specifičnosti
- Prosečne padavine: područje Kladova i Negotinske Krajine prima 550–600 mm padavina godišnje, što je 15–20% manje od proseka Srbije.
- Sezonska raspodela: najveći deo padavina pada u maju i junu; jul, avgust i septembar su sve češće sušni meseci (aridni periodi).
- Aridni period – vremenski interval sa deficitom vlage, meren prema odnosu padavina i evapotranspiracije.
- Navodnjavane površine: u opštini Kladovo prema poslednjem popisu navodnjava se manje od 5% potencijalno obradivih površina, iako postoji mogućnost proširenja na preko 10% korišćenjem Dunava i podzemnih izvora.
- Tipične kulture ugrožene sušom: kukuruz, pšenica, paprika, paradajz, krastavac, lubenica, suncokret.
- Poljoprivredna struktura: veliki udeo malih porodičnih gazdinstava (prosečna veličina <5 ha), što otežava investicije u savremene sisteme za navodnjavanje i otpornije sorte.
Food and Agriculture Organization of the United Nations (Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu) procenjuje da suše godišnje utiču na više od 55 miliona ljudi širom sveta, a ekonomski gubici u poljoprivredi zbog suše od 2005. do 2015. iznose ~29 milijardi USD u zemljama u razvoju.
IPCC – Intergovernmental Panel on Climate Change (Međuvladin panel za klimatske promene).
upozorava da se globalno povećava učestalost i intenzitet poljoprivrednih suša, posebno u mediteranskom i polusušnom pojasu, gde spada i jugoistočna Evropa. World Meteorological Organization (Svetska meteorološka organizacija) beleži da su poslednje dve decenije najtoplije u istoriji merenja i da se poljoprivredne suše sada javljaju i u regionima gde ranije nisu bile česte.
Klimatski izazovi – temperatura i buduće projekcije
U periodu 1996–2015, prosečna temperatura u Srbiji porasla je 1,2 °C u odnosu na 1961–1980; povećanje maksimuma leta iznosilo je čak 2,2 °C
Decenija 2011–2020 bila je najtoplija do sada, sa rastom prosečne temperature od oko 1,8 °C u odnosu na period 1961–1990, a letnji porast bio je do 2,4 °C
Projekcije za period 2041–2060 predviđaju porast prosečne temperature od 3,1 °C (u odnosu na 1961–1990), uz letnji porast i do 3,9 °C
RCP4.5 scenario predviđa porast Srbije do +1,9 °C, a RCP8.5 čak do +4,4 °C do kraja 21. veka
Narednih dana čitajte: Koje mere Kladovo može da preduzme kako bi se prilagodilo sušnoj budućnosti i sačuvalo održivu poljoprivredu.