MAJKA I OTAC SU SRČANI BOLESNICI, DA LI ĆU I JA BITI? DR VUKIĆEVIĆ OTKRIVA ZA KLADOVSKE, KOLIKO JE NASLEDAN FAKTOR BITAN ZA BOLESTI SRCA

      Comments Off on MAJKA I OTAC SU SRČANI BOLESNICI, DA LI ĆU I JA BITI? DR VUKIĆEVIĆ OTKRIVA ZA KLADOVSKE, KOLIKO JE NASLEDAN FAKTOR BITAN ZA BOLESTI SRCA

KLADOVO, 29.09.2023.godine-

Doktorko Vukićević, danas je Svetski dan srca. Možete li za čitaoce Kladovskih otkriti koliko je, zapravo, nasledan faktor bitan za bolesti srca? Drugim rečima, ako je neko od roditelja, ili baka i deka, bolovao od srčanih bolesti ili preminuo od infarkta da li to zasigurno znači da ćemo i mi bolovati od istih bolesti?

  • Prisustvo kardiološkog oboljenja u porodici jeste znak da se kardiološki pregled treba obaviti na preventivnoj bazi. Na taj način se blagovremeno mogu otkriti nasledne kardiomiopatije i druga moguće genetski uslovljena kardiološka oboljenja. Ukoliko je neko od najbližih članova porodice (otac, majka, brat, sestra, baka, deka) imao dijabetes, povišene masnoće u krvi, infarkt miokarda/bolest krvnih sudova srca,  moždani udar, postoji veliki rizik da će i potomstvo imati ova stanja i bolesti. Prevencija je najvažniji oblik lečenja u ovoj populaciji, čime se i dalje lečenje poznatih kardioloških bolesti može značajno unaprediti. Srčana slabost je jedna od vodećih bolesti srca u svetu, javlja se i kod mlađih ljudi, može se javiti kao posledica nekog drugog kardiološkog oboljenja ali može biti i primarna. Dijagnostikovanje srčane slabosti podrazumeva gotovo svu dostupnu kardiološku dijagnostiku, a lečenje je moguće medikamentnom terapijom, uređajima (ugradnjom srčane pumpe th LVAD-a) ili transplantacijom. Kod bolesnika sa srčanom slabošću važno je prepoznati trenutak kada medikamentna terapija više nije dovoljna i ne propustiti trenutak profilisanja bolesnika sa uznapredovalom srčanom slaboošću za druge oblike lečenja – ugradnju srčane pumpe ili transplantaciju srca. Ukoliko je stanje bolesnika nestabilno i prognoza usled ugradnje srčane pumpe ili transplantacije srca je neizvesna, imajući u vidu da je srce zapravo „pumpa“ koja sve preostale organe snabdeva nutirjentima i kiseonikom, čijem su nedostatku najviše izloženi mozak i bubrezi. Iz navedenog, veoma je važno blagovremeno sprovesti ove procedure kod onih koji su kandidati za njih i biti svestan iscrpljenosti medikamentnog vida lečenja.